Вреди ли уписати гимназију?

“Шта ће ти гимназија, кад после ње немаш никакво право звање? Можеш уписати факултет и после других школа. Нећеш ваљда да се мучиш сад, сачекај факултет. Гимназијалци су фанатици, који уче латински и историју уметности. Модерно је уписати нешто конкретно.“ Вероватно си имао прилику да чујеш овакве реченице, док размишљаш коју средњу школу да одабереш.

На интернету смо пронашли и следеће тврдње. Неке су домишљате, могло би се рећи да су поједине и духовите.

„Имаш много знања, а мало вештина. Свестан си да ни у чему ниси посебно добар. Паметан си, али не баш толико. Не знаш да прескочиш козлић, а у гимназији је много таквих. Не угледај се на њих, све су то паметњаковићи…“

Сасвим правилно. Не угледај се на њих. Јер такви живе само у причама и досеткама, погрешним и неутемељеним тврдњама, обично оних који немају никаквог искуства са гимназијским школовањем.

А ти имаш избор да се угледаш на мноштво других, скромних и вредних младих људи, посвећених образовању. Изједначи се 60 % оних који сваке године уписују факултет из буџета.

Са неким од  20 ученика наше школе, који су, прошле године, освојили једно од прва три места на републичким такмичењима. Са онима који су учествовали на међународним конкурсима и успешно полагали испите из страних језика. Са истрајним спортистима, врлим беседницима, радозналим истраживачима. Са добитницима Светосавских награда. Са најбољим студентима наших и престижних светских факултета. Са универзитетским професорима и младим научницима.

Признаћеш да би било лепо да се нађеш у овом друштву.

Да ли знаш шта је заједничко краљу Петру 1, Михаилу Петровићу Аласу, Јовану Цвијићу, Живојину Мишићу, Степи Степановићу, Сави Шумановићу, Десанки Максимовић, Милошу Црњанском, Матији Бећковићу. Сви они су некада били гимназијалци, као и многи други наши великани. Можда ћеш рећи, давно је то било. Времена су сада другачија.

Добро, хајде  да видимо како данас стоје ствари. У коју школу су, на пример, ишле овдашње звезде Јутјуба. Углавном у гимназију, а открили смо да су неки од њих још увек гимназијалаци. Бројне друге познате личности, глумци, политачари, музичари …  у својој биографији наводе да су похађале гимназију.

Пошто верујемо да се на примерима учи и да прво треба живети па онда филозофирати, предлажемо ти да прочиташ шта кажу они који су живели гимназијским животом. Нама је њихово мишљење драгоцено, надамо се да ће и теби послужити као путоказ и инспирација.

Анђела Илић, дипломирана правница

Гимназијско образовање има предност у односу на остале школе јер нуди потпуну изградњу духа, пре свега путем темељног упознавања са светском литературом, што је омогућено великим бројем часова српског језика и књижевности по седмици. Поред тога, гимназије стављају акценат на античке дисциплине, физику, математику и филозофију, од којих се последња готово искључиво озбиљно изучава у гимназијама. Два страна језика развијају космополитски дух, а латински језик прави основу за све који школовање настављају на Правном, Медицинском или Филолошком факултету.
Неизмерно богатство је и упознавање са људима разноврсних талената, од којих многи касније постану колеге и колегинице.
Без жеље да се гимназијско школовање прогласи за престиж, може се закључити да остале школе оспособљавају за занимање, а гимназије стварају основу за академско образовање и улазак у свет науке.

Уна Бероња, студент Филолошког факултета

У времену када се праве вредности све мање цене ми не смемо да дозволимо да оне нестану. Због нас самих треба да тежимо да се уздигнемо духовно, да стекнемо сто више знања и да једног дана будемо поносни на оно што смо постигли. Као бивши ученик Гимназије желела бих да напишем нешто за оне који су у њој и за оне који планирају да је упишу. Њену праву вредност најчешће ученици схвате тек пошто је заврше. Знање које се стекне у Гимназији знање је за цео живот. И тек на факултету схватимо какве радне навике смо стекли и колико нам оне помажу у спремању испита. Не треба се водити мишљењима људи који лоше говоре о Гимназији. Жао ми је када слушам људе који говоре да Гимназију не треба уписивати, да од завршене Гимназије ништа не добијамо, да је претешка. Жао ми је што неки тако размишљају. Добила сам од Гимназије много, и са тиме ће се сложити сви који су је завршили. Не смемо да одустајемо од знања, од школовања, не смемо дозволити да се заборави шта је Гимназија! Желим да поручим будућим ђацима, у име нас који смо је завршили, да се никада неће покајати што су је уписали! Да ће једног дана бити захвални професорима који се свим снагама боре да нас науче, да нам помогну, да нас изведу на прави пут. Да ће бити захвални на успоменама које ће остати урезане у зидовима и клупама Гимназије Смедерево. Да ће добијати и слабије и јаче оцене, али да се тих детаља неће ни сећати. И одлазићете спремни и одлазићете неспремни. И плашићете се контролних и писмених, и радоваћете се када их урадите одлично. И једно је сигурно ко ради, неће имати проблема, и професори ће знати то да цене. Сећаћете се само лепих ствари јер је то оно што остаје у нама. И када завршите Гимназију сваки пут када будете пролазили поред ње захвалићете се њој и професорима, као што и ми који смо је завршили сада радимо.

Катарина, студент Факултета организационих наука

Могу да кажем да се заиста поносим чињеницом да сам била ђак смедеревске Гимназије. Неке ствари ћете сигурно заборавити, али оно чему су вас захтевни професори научили ће вам сигурно послужити касније на факултету или у животу. Оно што је дефинитивно једна од великих предности ове школе јесу професори који су вам увек на располагању и сво њихово знање и искуство које можете да усвојите много ће вам значити касније. Оно што нико од нас није веровао родитељима и старијима када кажу да је средња школа једно од посебних искуства у животу постане вам веома јасно када се то четворогодишње путовање заврши, зато бирајте школу која вам може пружити најбоље и најразноврсније знање, а ја вам гарантујем да вам то могу потврдити многобројни заиста успешни људи који су своје путеве пронашли баш захваљујући гимназији. Искористите шансу да унапредите себе и стекнете знање које је, као што Френсис Бекон  каже, моћ. Направите инвестицију која ће вам се засигурно исплатити.

Јелена Митровић, студент Правног факултета

Готово 150 година трајања Гимназије у Смедереву, традиција за свако поштовање, искуство у образовању младих, довољно говоре у прилог овој средњошколској установи. Хиљаде и хиљаде академаца Србије потекло је из ове гимназије. У данашње време, обезвређених и обесмишљених вредности, пада свих критеријума, површности и тражења пречица и лакших путева до циља, ова гимназија и даље пружа квалитетно и широко образовање, подстиче креативност и радозналост својих ученика, учећи их да, пре свега, буду културни, образовани, добри људи. Другарства склопљена у њој остају за цео зивот, а по завршетку гимназије, нашим матурантима с отварају врата свих природних, друствених и уметничких факултета.
Успех смедеревских студената на студијама, на факултетима широм Србије сведочи о добром темељу, претходно усвојеном знању и радним навикама стеченим у ваљаном и топлом окружењу наше гимназије. Посвећеност професора, вера у наше средњошколце, исплаћује се сваке године. Праве вредности лако се препознају.

Маријана Јанковић
, студент универзитета у Бечу

Оно што сада могу да кажем, након неколико година, Гимназија у Смедереву би дефинитивно опет била мој избор. Познавање страних језика је увек степеник горе у напредовању. У Гимназију ме је одвела пре свега љубав према историји и књижевности, а омогућила ми је и добар темељ за даље школовање. Ова школа нам пружа једно опште образовање, које нам отвара многа врата. Не само да смо припремљени за било које студије у Србији већ и ван граница наше земље. Ја сам изабрала студије у иностранству. Гимназија ме је припремила и научила да будем марљива и упорна пре свега. Свакако се не треба упоређивати са другима и мерити свој успех или неуспех са осталим студентима, али студенти са наших простора заиста постижу добро резултате. Мислим да је избор квалитетне средње школе први корак за успешан наставак даљег образовања. Осим стицања знања, Гимназија утиче на наше ставове, погледе, изграђивање наших личности. Свесни смо да живимо у времену где су системи вредности поремећени, али то не сме да утиче на квалитетне и амбициозне младе људе којима је место у оваквој школи. Без обзира на то чиме ће се неко бавити у животу, свако треба да изабере могућност образовања у Гимназији и достигне висок ниво општег образовања. Поред тога што треба бити успешан и стручан, треба бити начитан и имати широке видике.

Немања Симић, дипломирани правник, тренутно на постдимпломским студијама у Будимпешти

Школовање у гимназији је вероватно једно од најтоплијих сећања које имам. Током самог средњег образовања, Гимназија је умела на све начине да испуни све моје тадашње школске жеље. Памтим је по сјајном друштву и посвећеним професорима. Колико ми је то доброг донело у животу, видело се тек после њеног завршетка. Већина мојих најбољих пријатеља јесу и даље моји школски другови и другарице из гимназијских дана. Поврх тога, знање и вештине које сам развио у Гимназији помогле су ми, али и дан-данас ми помажу да на образовном и пословном плану будем за пар корака испред осталих.

Најважније од свега, школовање у Гимназији је једно велико животно осигурање. После њеног завршетка, сва врата су вам и даље отворена. То је велика предност у односу на стручне школе, чији избор ће веома вероватно да вас преодреди за читав живот. За разлику од њих, Гимназија омогућава вам да касније постанете шта год пожелите. И програмер и професор и правник и лекар и инжењер. Иако је избор животног позива веома тешка (и опасна) одлука за коју нас сви пожурују да је што пре направимо, ипак је боље ту одлуку направити са 18 година него са 14. Ако ништа друго, бићете зрелији, а захваљујући Гимназији, ваши погледи на свет биће шири и тачнији. Све у свему, чиме год будете одлучили да се бавите после њеног завршетка, знаћете да сте у Гимназији стекли нешто што нико не може да вам одузме. Велико знање, широке погледе на свет, топла сећања и врхунско другарство.

А сад је на тебе ред да донесеш одлуку.

Ми се надамо се да ћемо те видети  првог септембра у Гимназији.

аутор: Маја Павловић

Advertisements