Трикови за бољу концентрацију

Мали трикови за бољу концентрацију

Не успевам да се концетришем, мисли ми лете, разне ствари ми одвраћају пажњу. Читам књигу и одједном схватам да сам изгубио нит, да сам духом одсутан ….
Сви се суочавамо са овим проблемима. Узроци су разноврси: стрес, умор, лоша исхрана, недостатак сна. Обиље информација и рекламних порука којима смо свакодневно бомбардовани. У наше време, више него икада раније и млади и одрасли пате од расејаности која озбиљно нарушава квалитет живота. Мање смо ефикасни и слабије памтимо кад смо недовољно пажљиви.
Али не брините. Добра вест је да се боља концентрација може постићи вежбом и здравим навикама.


Шта утиче на концентрацију?

Концентрација је способност да вољно усмеримо ум, усредсредимо пажњу на један задатак, једну активност, једну мисао. То је моћ да држимо пажњу и да је спречимо да одлута ка другим стварима које нас изазивају. Што се лакше концентришемо, то брже и трајније памтимо.
Концентрација зависи од наше воље. Боље и лакше се концентришемо на оно што нас занима. Ако читамо чланак о ономе што волимо, нећемо имати никаквих тешкоћа са пажњом. Као и када смо гладни, мисли нам не лутају, већ су усмерене на то шта ћемо јести.
Узмите лист папира, поделите га на две колоне. У десну упишите активности и предмете, које су извор расејаности и недостатка концентрације. У леву колону ставите активности и предмете у којима се лако конценртишете.У десној колони ће се наћи оно што не волите да радите / учите, као и оно што не разумете најбоље. Интересовање побуђује мотивацију, а мотивација концентрацију.
Емоције су, такође, веома важне за концентрацију и учење. Сви знамо како љутња, заљубљност, узнемиреност могу утицати на наше мисли и пажњу.
На концентрацији се може радити. Прочитајте у наставку како побољшати концентрацију и савладати ометајуће емоције.

Боља концентрација у неколико корака

Корак први – Будите у форми. Ако вам је добро у телу, биће вам добро и у глави.

Спавајте довољно – не мање од 6 сати.
Пијте довољно воде – дехидрираност смањује способност памћења и пажње.
Једите здраво и уравнотежено. Почните правим оброком који садржи житарице, млечни производ, јаје, воће. Не прескачите доручак, јер ћете већ током преподнева осетити умор и мрзовољу. Равномерно распоредите оброке током дана. Зелено поврће и риба / туна, сардина, скуша / поспешују памћење.
Крећите се, бавите се спортом, трчите, возите бицикл, ходајте.
Заборавите цигарете, алкохол, енергетска пића.
Ако 3 од претходно наведене ствари не радите како треба, не можете очекивати да ћете се лако концентрисати.

Корак други – Нађите место за учење
Не можемо постићи концентрацију у било каквим условима. Потребни су вам тишина, светлост, нормална температура. Изаберите столицу/фотељу одговарајуће висине. Удобно се сместите. Седите право. Не мењајте место на коме учите. У познатом радном окружењу, дух ће бити буднији и пажљивији.

Корак трећи – Елиминишите спољње ометаче
Обезбедите услове за добру концентрацију. Склоните роман који читате, омиљени часопис, дневник. Телефон и телевизор искључите. Удаљите се од прозора. Попијте чашу воде, поједите парче црне чоколаде.
То су детаљи који имају важну улогу за вежбање коцентрације. Ако вас прекида звук телефона, неки догађај на улици, вест на телевизији, жеђ, глад, не можете рећи да сте расејани, да нисте способни да се усредсредите. Једноставно се налазите у окружењу у коме је концентрација немогућа.
Сад можемо прећи на следећи ниво.

Корак четврти – Поставите циљ

На концентрацију утичу унутрашњи фактори. Већ знамо да пажња попушта кад треба учити нешто што не волимо и не разумемо довољно.
Наше несвесно одбија да учи оно што нам се не свиђа.
Сад ћете помислити на толико тога што вам се не допада, што сматрате досадним.
А морате да учите. Како бисте прихватили такве ствари, поставите себи краткорочни или дугорочни циљ. Диплома коју желите, одличан успех, добра оцена, дивљење родитеља… Замислите слику пре него што се баците на учење.
Испробајте и ову вежбу да бисте одредили важност постављеног циља. Узмите 2 папирића. На једном напишите шта ће се десити ако сте расејани, лутате мислима, сањарите. На другом шта ће бити ако се потрудите и концентришете.
Вежба је делотворнија ако ове 2 ситуације нацртате. Погледајте папириће сваки пут кад вам попусти пажња.Тако ћете боље сагледати значај учења и лакше ћете прихватити напор који треба уложити.

Корак пети – Слабо предзнање
Не можемо се добро консентрисати на област о којој не поседујемо довољно знања. Ако не схватамо смисао написаног, бићемо расејани и узнемирени. Наш ум тражи ослонац у ономе што познаје и разуме.
Кад вам је неко штиво тешко за читање, запитајте се:,, Имам ли довољно предзнања да ово савладам?“ Ако је одговор негативан, брзо реагујте. Вратите се уназад, почните од лакших лекција, прочитајте објашњења из других извора. Употребите нову технологију. Потражите помоћ. Не брините, тако ћете изгубити мање времена него да се мучите са неразумљивим градивом.
Било би добро да прочитате предговор и садржај уџбеника. У предговору аутор објашњава, даје упутства и смернице за рад. Садржај пружа увид у целину књиге. То вам може бити од помоћи за откривање слабих тачака и боље планирање учења. Али може и побудити интересовање за предмет и побољшати концентрацију.

Корак шести – Правите кратке и дуже паузе


Кратки предаси – Дубока концентрација захтева редовне паузе. После 30 минута пажња слаби. Поштујући ритам рада мозга, направите паузу сваких 20 до 30 минута. Не дужу од 30/40 секУнди.
Протегните се, зевајте, замислите да летите, замислите се над неком идејом или речју. Затим се вратите учењу. Кад вам пажња попусти у току часа, за вежбе опуштања изаберите део часа у коме се обнавља или објашњава нешто што сте већ схватили.
Дуже паузе за бољу концентрацију. Кад мисли почну да лутају, застаните. Пронађите у књизи тачно место где сте изгубили концентрацију и означите га крстићем. Прочитајте поново. Ако вам мисли опет одлутају, време је за праву паузу. Нека не буде дужа од 30 минута. Умијте се хладном водом, попијте кафу, изађите у двориште, прошетајте… Ограничите време одмора и не одлажите наставак учења.
Мозак најбоље ради када обрађује једну по једну информацију. Немојте учити више ствари истовремено.

Боља концентрација за успех

Концентрација је кључна особина за лични и професионални развој. Што се боље концентришемо, то је рад ефикаснији и квалитетнији – било да је реч о учењу, послу или времену са пријатељима и породицом.
Концентрација утиче на способност коришћења интелигенције и логичке и емотивне. Замислите шта све можете постићи кад сте посвећени и концентрисани.

                                                                                      аутор: Маја Павловић, професорка француског језика

Преузето са http://www.dicognito.com/



 

Advertisements