ИМАМО (НЕ)ЗНАЊЕ

Пре појаве вируса, док смо живели безбрижно навикнути на одређени ритам школовања, пре него што је све стало, са ове тачке гледишта били смо срећни. Но, само ми знамо да је и тада било тешких дана, дана када смо се жалили, када нам је нешто сметало и није
одговарало. То је нормално. У природи човека је да разликује добро од лошег, да буде незадовољан стварима и тежи савршенству, често заборављајући и не размишљајући о правим, животним вредностима.
Савремени човек, заробљен у градској гужви, заслепљен материјалним вредностима и програмиран брзином живота запоставља себе и своје ближње уверен да се многе ствари подразумевају у пакет који живот носи. Да се здравље подразумева, љубав, добри пријатељи, уз све то и добро школовање. Баш тада када је човек био уверен да новцем може приуштити све и да не може бити горе, живот му је доказао потпуно супротно. Доказао му је да се праве вредности не подразумевају, да се не може здравље купити и зауставио је човека који је до тада живео убрзаним животом. Људи кажу: “Све се дешава са разлогом”, тако је и живот, са разлогом, донео одлуку да нас подучи новим и заборављени животним лекцијама. Често на улицама града можемо чути нешто попут: „Јадна наша деца данас иду сутра не иду у школу, ништа не уче, како ће завршити школе?“ Људи страхују за своју децу, а деца страхују за своју будућност и даље заслепљени савременим животом, не уочавајући друге лекције којима живот покушава да нас подучи. Сигурно је да бисмо као ђаци више научили када не би било онлајн и комбиноване наставе, сигурно је да нам је знање које је предвиђено за наставу мање, да не познајемо многе другаре из школе, да смо растављени и ускраћени дружења. Можда мање знамо о грађи биљака, о ратовима, револуцијама, реформама, открићима и свесни смо тога, но покушајмо извући нешто добро из овога.
Тужно је што у овој лекцији коју нам је живот наметнуо и којом нас преиспитује, већина није схватила сврху и поруку. Из овога требало би да научимо да се здравље не може купити новцем, да се на муци познају јунаци, да иако не можемо да се загрлимо, не заборавимо једни на друге. Живот нас је ставио у разна искушења последњих годину и по дана и наставља да нас тестира. Покажимо слогу, љубав, заједништво и изборићемо се.
Што се тиче школа и нас ђака, поред тога што имамо незнање из школским програмом предвиђених лекција, мислим да смо много тога научили. Научили смо се сналажљивошћу, борбеношћу, упорношћу, стрпљивошћу, као и да помогнемо, да питамо како си, да ли ти је
потребна помоћ, а и знање из компјутерских вештина подигли смо на виши ниво. Ова ситуација коју нам је вирус приредио била је мач са две оштрице, колико нам је новог знања пружила, толико нам је незнања донела.
Тек када постане тешко човек схвати колико му је раније било лако, када је тужан присећа се срећних дана, када изгуби некога, присећа се дана проведених са том особом. Човек је постао незахвалан и када би био захвалан на свему што има, не подразумевајући ништа, био би много срећнији и богатији. Да, имамо незнање, зато нам је и сервирана лекција коју би требало научити, живот нам ју је сервирао поруком: “ Изволи, избори се“.

Ђак репортер: Tеодора Утвић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s